HTML JAVA SCRIPT

HTML

понедельник, 14 декабря 2020 г.

QOBUSNOMA




SHARO PEDAGOGIKASINING QOMUSI
Chamamda, 1966- yilning yoz kunlari edi. Adam Subutoy Dolimov ,,Qobusnoma”ning nashr uchun tayyorlagan butun qoʻlyozmalarini Respublika Kitob savdosi tashkilotining o'sha vaqtdagi rahbari Bahri G'ulomovaga olib borishga yordam berishimni buyurdi. Adam bilan ikkovimiz opaning huzuriga ki-
rib bordik, bizni juda iliq kutib oldilar. Borishimizdan asosiy maqsad ,,Qobusnoma“ necha nusxada bosilishini belgilash edi. Bu masalani eshitgach, Bahri opa ancha norozi bo'lib: Subutoy aka, ,,Qobusnoma"ni kimga sotaman? Axir bu kitob sotilmasdan doʻkon peshtaxtalarida chang bosib yotadi-ku. Bundan ko'ra, minglab oʻzbek tili va adabiyoti o'qituvchilari hamda
oliy o'quv yurtlari talabalari uchun adabiyot o'qitish metodikasiga oid birorta darslik yoki qoʻllanma
yozib bersangiz, savobli ish bo'lar edi, - dedi. Bahrixon, adabiyot o'qitish metodikasi boʻyicha qoʻllanma yozib tugatildi, yaqin kunlarda olib kelaman. „Qobusnoma"ga kelsak, agar kitob
o'tmasa, barcha nusxasini oʻzim sotib olaman,dedilar adam.
Men adamning gapidan hayratga tushdim:

четверг, 10 декабря 2020 г.

СКАЗКИ И РАССКАЗЫ оЖИВОТНЫХ


 В сборник включены интересные сказки и рассказы известных писателей о животных. Родителям, которые хотят пробудить в своих добре отношение ко всему живому и научить замечать красоту окружающего мира, стоит почаще читать и малышам, и ребятам постарше рассказы о животных. Рассказы рассчитаны на детей дошкольного и младшего школьного возраста, но даже взрослому понравятся эти трогательные, а иногда и смешные рассказы.

TABIB BO‘RI ДОКТОР ВОЛК

O‘zbekiston xalq shoiri Anvar Obidjon bolalarning o‘ta sevimli adiblaridan biridir. Asarlari yumorga boyligi, quvnoq voqealar qatiga chuqur falsafa va hikmatlar yashiringanligi bilan alohida ajralib turadi. Bu kitobga adibning hikoyalari va she‘rlaridan eng qiziqarli tanlab olingan.

среда, 9 декабря 2020 г.

ҚЎРҒОН УЗРА ГУЛХАНЛАР



Василий Григорьевич Ян (ЯНЧЕВЕЦКИЙ) — (1875—1954) атоқли рус ёзувчиси. Ўрта Осиё халқларининг бой ўтмиши ва уларнинг чет эл босқинчиларига қарши мардона кураши ҳаққоний тасвирланган машҳур роман ва қиссалар муаллифи. Шу кунгача адиб асарларининг бутун дунёда чоп этилган умумий нусхаси 20 миллиондан ошиб кетди. «Қўрғон узра гулханлар» романида жаҳонгир Искандарга қарши
мардона кураш олиб борган ва унинг йўлига тўсиқ қўйган буюк ватандошимиз Спитаменнинг жасур сиймоси юксак бадиият билан тасвирланган.

КЕЧА ВА КУНДУЗ (ЧЎЛПОН)



Чўлпон асарлари мудроқ халқни Тонг юлдузи каби уйғотишга
даъват этади. Адибнинг “Кеча ва кундуз” романида халқнинг ғафлат уйқусида ётган бир ҳолати Раззоқ сўфи, Қурвонбиби, Эшон бобо, мингбоши, Мирёкуб ва, албатта, Зеби образлари орқали ёрқин тасвир этилган.
“Кеча ва кундуз” кишини ўйга толдирадиган, кеча, бугун ва эрта
ҳақида, инсон умрининг мазмуни тўғрисида фикрлашга ундайдиган
асар бўлиб, ёшларнинг миллий маънавиятини шаеллантиришида муҳим ўрин тутади.


понедельник, 7 декабря 2020 г.

ТОҒДАГИ ЁЛҒИЗ ОДАМ



Қишлоқ кайвониларидан бири Ҳамидқул оқсоқол андак
иддаоли, андак зардали оҳангда рақиби
яккақайроғочлик
Асилбекнинг номини тилга олмагунча Омонали тайинли
бирор гап айтмади, тагидаги пўстак жунини бармоқлари
билан тараб, торгқилаб ҳардамхаёл бир алпoзда миқ этмай
ўтираверди. Негаки, унинг назарида, оқсоқолнинг дийдиёси
эътибор беришга арзимасди. Сурувига йилда бир йиртқич
ораласа оралабди-да, энди шунга ота гўри қозихонами.
У тўрда қур тикканича, тинмай чакак ураётган оқсоқолнинг
қаватидаги икки чолга ҳамда пайгоҳрокда чой қўйиб ўтирган
ўгай укаси Бердикулга манглайи остидан бирин-сирин кўз
ташларкан, уларнинг юзига соя солиб турган маҳзунликдан
гаши келди. Одам боласининг феъли жуда қизиқ-да, деб ўйлади
пўстак жунини тортқилашда давом этиб, ўзи-ку осмондагини
отиб, сувдагини тутиб, ердагини қоқиб ейди-ю, лекин адашган
бирон-бир жондор бехос қўтони ёнидан ўтиб қолар бўлса
бўлди, дарров додлаб, оламни бузади. Бу камдек, қўлига
яроқ тутади, яроқ тутишга чоғи етмаса, югургилаб олдингга
келади. Яхшиямки, жониворларнинг бахтига тоғ-тошу ўру қир бор, акс ҳолда одамзоднинг бу қадар қирриқлигидан ёввойи
жонзотларнинг бирортаси ҳам омон қолмасди, қирилиб-си
рилиб кетарди бари. Бироқ бу ўйларини у тилига чиқармайди
бундан бирор наф йўқлигини аллақачон фаҳмлаб етган. Ва
шунинг учун ҳам сукутни ўзига эш тутиб, чурк этмасликка
уринади.
У талқон ютгани сайин эса Ҳамидкул оқсоқолнинг фиғони
кўкка ўрлайди.


пятница, 4 декабря 2020 г.

ЁЛГИЗЛИЛИКНИ ЮЗ ЙИЛИ

УЎК: 821.134.2(861)-31

Қўлингиздаги ушбу китоб Жанубий Америкада яшаб ижод этган
адиб (туғилган жойи — Колумбия, вафот этган жойи Мексика ) Габриэль
Гарсиа Маркеснинг испан тилида ёзилган “Cien aйos de soledad"
романининг рус тили орқали Нурали Қобул, Анвар Жўрабоев ва Тоҳир
Қаҳҳорлар томонидан “Ёлгизликнинг юз йиили" номи остида таржима
қилинган кўринишидир. Бу таржимонларимиз ушбу асарни тарижима
қилиш орқали она тилимизнинг луғат бойлигининг бойишига ва
китобхонларнинг бадиий адабиётга бўлган қизиқишларининг юксалишига
улкан ҳисса қўшгандар.
Шуни билингки, бадиий асарни таржима қилиш (айниқса, тур-
кий тилларга мансуб бўлмаган тилдан таржима қилиш) шу асарни
қайтадан ёзиш билан тенг қийинчиликка эга. Шу тилдаги ибораларни
сўзларни, жумлаларни ёки мақол-маталларни маромига етказиб тар-
жима қилиш жуда мушкул иш ҳисобланади. Чунки бунда таржимон-
дан бевосита энг камида иккита тилни мукаммал билиш, шунингдек,
ўша тил эгалари - халқнинг турмуш-тарзи, этнографиясини, мада-
ниятини ва тарихини мукаммал билиш талаб этилади. Шунинг учун
ҳам бошқа мадҳур таржимонларимиз каби Нурали Кобул, Анвар Жўра-
боев ва Тоҳир Каскорлар ҳам доимо халқимизнинг, айниқса, ўқувчи ёшла-
римизнинг таҳсин-у ташаккурига сазовор бўлган. Биз ҳам шулар қато-
рида бу таржимонлардан ушбу хизматлари учун беҳад хурсандмиз!
Асарнинг ушбу нашри ҳозирги давр китобхонларининг талаб ва
илтимосларига асосан қўшимча иқтибослар ва асар ҳозирги ўзбек адабий
тили қоидалари асосида қайта тахрирланди.
Сиз ушбу асарни ўқир экансиз, асарда бошайтилган «Авлоднинг
биринчи вакилини дарахтга боглаб қўйишади, авлоднинг сўнггисини
чумолилар еб битиради» деган мудҳиш башоратга дуч келасиз. Хўша
ушбу башорат амалга ошадими?
Асарнинг асосий қаҳрамонлари ушбу башоратга қандай муносабат
билдиришди?
Бу саволларга асарни ўқиш давомида жавоб оласиз.

http://akmbtlib.unaux.com/?rcpig=90